Od­go­vor na kom­plek­sno pi­ta­nje ka­ko spri­je­či­ti ki­da­nje i spa­da­nje ri­be mo­že­mo do­bi­ti ako pr­vo se­lek­tu­je­mo naj­če­šće si­tu­a­ci­je i raz­lo­ge zbog če­ga do to­ga do­la­zi. Mi­šlje­nja su opreč­na, a raz­lo­ge za to, mo­že­mo tra­ži­ti u ogrom­nom bro­ju ne­pred­vi­di­vih si­tu­a­ci­ja ko­je pret­ho­de ki­da­nju.
Iz­vla­če­nje ri­be iz vo­de u osno­vi je stvar ru­ti­ne ri­bo­lov­ca i za spa­da­nje je naj­če­šći kri­vac on sam. Tre­nu­tak ne­pa­žnje, ne­do­volj­no za­ma­ra­nje ri­be, ne­na­vik­nu­tost na udi­ce bez kon­tra ku­ke (bar­bles) i sl. Me­đu­tim, su­tu­a­ci­je ko­je do­vo­de do ki­da­nja pri­li­kom „kon­tre” su mno­go za­htjev­ni­je za ana­li­zi­ra­nje i na ta de­ša­va­nja mo­gu da uti­ču mno­gi či­ni­o­ci. Do „pu­ca­nje na kon­tri” do­la­zi iz mi­li­jar­du i jed­nog raz­lo­ga, a mi će­mo na­ve­sti sa­mo one naj­če­šće i naj­bit­ni­je.
U ogrom­nom bro­ju slu­ča­je­va to je pre­ja­ka i ne­kon­tro­li­sa­na kon­tra. Pu­ca ti­pet, za­tim, ne­pra­vil­no ve­za­ni čvor u uši­ma udi­ce, ne­pri­la­go­đe­na de­blji­na i du­ži­na ti­pe­ta za pri­bor ko­jim lo­vi­mo, i još mno­go. Kod „dri­la” da­kle, naj­če­šće su si­tu­a­ci­je: pre­kru­tog (pre­ja­kog dri­la) i pre­sla­bog dri­la, ko­jim do­zvo­li­mo ri­bi da si­đe do dna ili do ne­ke za­pre­ke u vo­di, ka­da mo­že do­ći i do ošte­će­nja naj­lo­na ko­ji se stru­že o pod­vod­nu za­pre­ku..
Ta­ko­đe, pri­li­kom ma­ha­nja na di­rekt­noj li­ni­ji pred­ve­za i ti­pe­ta na­pra­vi se (ma­li) čvor i on­da se pri­li­kom za­ma­ra­nja ne­kog krup­ni­jeg ulo­va, baš na tom di­je­lu gdje je čvor, de­si ki­da­nje, što je di­rekt­na po­sle­di­ca spa­ja­nja ko­nu­sa jer si­stem gu­bi na efi­ka­sno­sti i ne mo­že da iz­dr­ži si­lu uda­ra ulo­va. Što bi u nor­mal­nom slu­ča­ju bi­lo nor­mal­no i bez bo­ja­zni.
Do ki­da­nja mo­že do­ći i pri­li­kom upo­tre­be ne­a­de­kvat­nih pred­ve­za i ti­pe­ta (naj­lo­na) i uvi­jek se mo­ra stro­go vo­di­ti ra­ču­na o uskla­đe­no­sti, a do ki­da­nja isto do­la­zi i u naj­nor­mal­ni­jim si­tu­a­ci­ja­ma ako ne pro­vje­ri­mo kva­li­tet i svje­ži­nu ti­pe­ta, jer ako je ti­pet pri­je upo­tre­be bio iz­lo­žen UV zra­ci­ma i sl. zna­či da ni­je bio ade­kvat­no za­šti­ćen. tre­ba­lo bi da bu­de u ne­koj tam­noj ku­ti­ji ili pro­sto­ri­ji (ovo va­ži i za pred­ve­ze). U su­prot­nom mo­že do­ći do pu­ca­nja i pri naj­ma­njem op­te­re­će­nju i po­kva­ri­ti nam ri­bo­lov­ni dan. Za­to, pri­je od­la­ska na vo­du, pro­vje­ri­te ove okol­no­sti, na­ro­či­to da­tum pro­iz­vod­nje, na­čin skla­di­šte­nja i da li ti­pet i pred­vez ima­ju ne­ka fi­zič­ka ošte­će­nja.
De­blji­nu pred­ve­za tre­ba uskla­di­ti pre­ma tre­nut­noj si­tu­a­ci­ji na vo­di, na po­čet­ku se­zo­ne ko­ri­sti­ti de­blje naj­lo­ne ve­li­či­na 0.16 do 0,14, jer su vo­de ve­će i ta­ko­đe mu­ši­ce ko­je ko­ri­sti­mo, a ka­ko se­zo­na ide, vo­de po­sta­ju sve ma­nje, on­da je ne­ka ide­a­la­na de­blji­na naj­lo­na oko 0,12, da bi na kra­ju se­zo­ne ta de­bji­na pa­la na 0.10, jer se lo­vi iz­ra­zi­to sit­nim su­vim mu­ši­ca­ma i mi­kro nim­fi­ca­ma. Za mu­ši­ča­re­nje na krup­ni­je ri­be po­tre­ban je što kva­li­tet­ni­ji naj­lon. Za flu­o­ro­kar­bon­ske ti­pe­te, ko­ri­sti­ti što iz­dr­žlji­vi­je čvo­ro­ve kao što su npr. „do­u­ble clinch” ili „do­u­ble lo­op clinch”. Oni se jed­no­stav­no ve­zu­ju, a sna­ga iz­dr­žlji­vo­stu ide i pre­ko 90 od­sto.
Kod kla­sič­nog mu­ši­ča­re­nja nim­fa­ma, za li­plje­na ko­ri­sti­mo tan­ke naj­lo­ne i što du­že pred­ve­ze.
Raz­log je br­že i jed­no­stav­ni­je po­sti­za­nje že­lje­ne du­bi­ne i pra­vil­no vo­đe­nje si­ste­ma. Kod (sa­da već za­bra­nje­nog si­ste­ma na ti­ro­lak (tor­pe­do) se to po­sti­za­lo ute­gom i za­to de­blji­na naj­lo­na ne­ma bit­nu ulo­gu). Što se ti­če pi­ta­nja za­što li­pljen ra­di­je uzi­ma jed­nu od re­ci­mo če­ti­ri, pet mu­ši­ca sa si­ste­ma ve­za­nih za tor­pe­do, je da osim što na tom ni­zu ima ve­ći iz­bor, je i u to­me što tor­pe­do – ute­ga uspo­ra­va cio si­stem u od­no­su na vo­de­nu stru­ju, a to je vr­lo te­ško po­sti­ći mu­ši­čar­skim šta­pom i ka­na­pom. Isti­na, sa upo­tre­bom ra­znih ma­te­ri­ja­la po­put me­sin­ga­nih gla­va i dru­gih ino­va­ci­ja, kla­sič­no flaj fi­šing nim­fa­re­nje pri­bli­ži­lo po kva­ni­ti­te­tu ulo­vi­ma na ne­ka­da­šnji si­stem sa ne­ko­li­ko mu­ši­ca i ute­gom, ko­ji je sa­da za­bra­njen kao apo­slut­no ne­sport­ski.
Sr­Đan Bo­ško­vić Mu­ri­no
www.mu­si­ca­re­nje.net